Bio jednom jedan star lav koji je volio puno da spava. Jednoga dana, lav je zaspao u polju pod hladom akacije. U blizini je naišlo jato mrava koje je krenulo na put u drugu koloniju preko rijeke. Išli su tako oni i naišli na našeg pospanog lava i odlučiše da ga zaobiđu, jer je poznato da se lav ne dira dok spava. Međutim, jedan jako smotani mrav je kasnio i jedva hvatao ritam sa njima. Nije uspijevao da navuče svoju obuću kako treba i izgubio se u putu daleko od njih. Stigavši do lava, odlučio se na taj potez, da pokuša da uhvati prečicu preko njegove grive i stigne svoje jato.
Počeo je mali mrav da se penje i dok je stigao to grive očešao je lava po uvetu i probudio ga. Lav se stresa iza sna i poče da riče:
- Ko dira lava dok spava?
Mrav se prepade od njegove rike i reče:
- Mili i dobri lave, izvini što sam te probudio ali ja strašno kasnim a moje jato je odavno prošlo pored tebe. Htio sam samo da preskočim, nađem preči put da ih stignem. Oprosti mi!
- E pa to ne može tako - reče ljutito lav - nego ima da mi za uzvrat odradiš jedan zadatak! Ako ne uradiš, poješću te. Ako uradiš, povešću te tvome jatu!
Mrav se nije dugo mislio nego je prihvatio zadatak.
- Vidiš onu tamo rupu u zemlji? Tamo živi mama krtica. Poćićeš tamo i donijeti mi od nje, jednu zlatnu dlaku.
Mrav se snuždeni uputi u krtičnjak i pokuca na vrata.
- Ko je tamo? - upita mama krtica
- To sam ja mrav! Treba mi jedna tvoja zlatna dlaka, tražio mi je lav!
- Odlazi odavde, ne dijelim svoje zlatne dlake bilo kome ja!
Onda se ču strašan plač, Bebe krtice nisu davale mami danima da spava. Mrav se nečega sjeti pa upita krticu:
- A mogu li ja kako da Vam pomognem oko beba krtica?
Krtica razgorači oči i pusti ga u svoju kuću. Mrav izvadi iz torbe jednu frulicu i poče da svira. Nedugo zatim, krtice su zaspale čvrstim snom. Mama krtica se obradovala što konačno ima svoj mir i darivaše mrava zlatnom dlakom.
Dođe mrav do lava i donese mu nagradu koju je dobio za svoj trud i lav, iznenađen, prihvati da ispuni svoj dio dogovora i ponese mrava na grivi kroz preriju. Prolazili su sati a lav se umorio od trke i zastade ispod velikog drveta da odmori. Mrav se uskomešao i pitao ga da li su stigli jato. Lav mu je odgovorio da je on star i da mora malo da odmori a da on može da odradi drugi zadatak, dok čeka da se lav naspava.
- Vidiš ovo drvo? Na njemu spava prtica soko u gnijezdu u kom se nalazi jedna zlatna grančica. Soko ti je neće dati, moraš da se snađeš da je uzmeš. Ja te čekam ovdje.
Misli se sad mrav misli, kako će da dohvati zlatnu grančicu i stavi pakovanje žvaka u usta. Ispenja se na drvo i pokuca na gnijezdo.
- Dobar dan!
- Ma ko ovo kuca u ove sate.. dobar.. dan, a vidi neki mrav!
- Ovdje inspekcija za gnijezda, molim Vas, morate da me pustite da provjerim je li sve u redu sa Vašim gnijezdom.
- Kakva inspekcija? Niko nam ništa nije najavio! - pobuni se soko
- A to biramo reone kako nas zapadne, molim Vas ovo je za Vašu bezbjednost, ništa ne brinite, sve ću da provjerim ako đe treba, odma ću da popravim.
I pusti ga soko u gnijezdo, nemade kud. Mrav je ušao i tragao, tragao i na kraju našao zlatnu grančicu. Pažljivo je izvukao grančicu i izvukavši onu žvaku, pažljivo povezao ostatak granja da ostane sve utegnuto i na mjestu. Prošunjao se još malo da kupi vremena, zakrpio gdje furi i izašao pred sokola pažljivo sakrivši grančicu.
- Sada je sve u redu, popravio sam gdje treba, mirni ste barem pet godina!
- E hvala ti druže! Sve najbolje i ajd polako!
Sjuri se niz drvo mrav sav srećan i odnese lavu zlatnu grančicu. Lav bješe još više iznenađen i pokupi ga grivom te ga odnese u galopu niz preriju. Nakon nekog vremena ugledaše rijeku i stigavši na obalu, lav se opet osjeti umornim.
- E ja te do ovde dovedoh a ti vidi kako ćeš dalje. Umorio sam se moram da odspavam. - reče lav.
- A lave pa pogledaj, moje je jato odma preko rijeke, kako misliš da rijeku pređem, jadan, mali i sam? - pobuni se mrav.
- Ako ti je milo idi, ako hoćeš da te prebacim, sačekaj da odmorim a do tada imaš još ovaj zadatak.
- Ma koji sad zadatak crni lave, što ti je sad palo na um?
- Vidiš tamo onu kornjaču? Ona čuva zlatna jaja, moraš od nje da mi doneseš zlatno jaje.
Misli se misli mrav. Ako sada stane ostaće vječito sam i onda pošto je smislio, odlučno se uputi ka kornjači.
- Dobar dan, kako ste? Jeste li umorni? - upita kornjaču mrav.
- Jesam bogami, viđi koliko jaja imam da čuvam na ovi žaropek ođe, tačno me mala snaga hvata! - odgovori zapuvano kornjača.
- Pa ne morate da čuvate sva jaja, samo ona u kojima su kornjače?
- A kako ja pametnjakoviću da znam u koje ima a u koje nema?
- Sad ću da Vas naučim - reče mrav i pođe u obližnji rit i otkinu jednu travku sa debljim krajem i dođe do jednog jajeta. Udari ono jaje a ono učini 'cang' a zatim, pođe do sledećeg jajeta i uradi isto, pri čemu se čulo 'tup'.
- Е - veli mrav - ovo što je uradilo cang, tu nema kornjače, a ovo đe kaže tup, tu ima!
- Skloni se da vidim - reče ljutito kornjača, te uze ono jaje što cangnuše pa ga razbi o kamen u paramparčad. I zaista, u jajetu nije bilo konjače. Sva srećna mu reče.
- E pošto si mi dao jako bitnu informaciju, evo sam poređala 10 jaja. Koje cangne, tvoje je da ga nosiš kao zahvalnost za ovo što sam danas naučila.
Poče lupati mrav i čim ču poznati zvuk, uze jaje i zahvali se kornjači. Ponese ono jaje lavu i on se zadovoljno nasmijao te reče:
- Opasan si ti mrav, ali si zaslužio da te prenesem preko rijeke. Penji se na grivu, najvisočije što možeš, jer nam valja preći rijeku. - i krenu lav da pliva i pliva i prepliva cijelu rijeku. Mrav je bio srećan što opet vidi svoje jato a lav je dobio svoja tri dara.
Da li znate djeco draga, zašto je lavu trebala zlatna dlaka, zlatna grančica i zlatno jaje?
Ne znate?
Otkriću Vam tajnu - lavu su trebale te tri zlatne stvari, da napravi sebi veliku zlatnu krunu, jer je lav kralj svih životinja.
Čiča miča, gotova je ova priča!
